Dvadeset godina interneta

Prošlo je dvadeset godina od kako je mladi računarski programer po imenu Tim Berners-Lee predložio svom supervizoru u CERN istraživačkom centru sistem povezivanja informacija online koji danas poznajemo kao World Wide Web. Nakon 20 godina i brojnih brzih i manje brzih inovacija, izgleda da je prošlo dovoljno vremena da pogledamo šta se sve to promenilo od 1989 godine i razmotrimo kako je to Web izvršio revoluciju na globalnom nivou. BBC trenutno pravi emisiju o ovom jubileju koja bi trebala da da precizan odgovor na pitanje koliko je Web promenio svet u kojem živimo i učinio ga boljim ili možda ipak gorim mestom.
bbc.com

One Comment

  1. Mnogima život danas, nakraju prve decenije veka, ne bi bio moguć bez interneta… i to ne samo onaj profesionalni.

    Po dolasku sa posla savremeni homo sapiens često uključuje kompjuter pre nego što je skinuo cipele, da bi proverio ili video… praktično, šta god mu padne na pamet. Štaviše, na putu ka kući neretko je povezan se internetom preko mobilnog telefona.

    Da li smo zbog ove stalne “umreženosti” bolji, sretniji i pametniji posebno je pitanje, a u svakom slučaju, internet danas puni dvadeset godina.

    20 godina Interneta
    Vremena se menjaju

    Na početku filma “Goli u sedlu” s kraja šezdesetih godina, glavni junak, polazeći u avanturu, baca svoj ručni sat, u simboličnom gestu oslobađanja.

    Danas, na početku novog milenijuma, bacio bi možda nešto skuplje -recimo spravu koja se zove ‘Blekberi’ koja korisniku pruža mogućnost da bude neprekidno na internetu, gde god da se nalazi.

    Skraćenice ‘http, www, url’ verovatno su na svom kompjuteru u poslednja dvadeset četiri sata ukucavali mnogi koji ovo čitaju – ali gde je sve počelo?
    Ideja Tima Berners Lija

    Pre dvadeset godina jednom programeru u Evropskoj organizaciji za nuklerna istraživanja – poznatoj po akronimu CERN — dojadilo je da stalno gubi podatke iz kompjutera.

    Bio je to Tim Berners Li, koji je došao do, u to vreme, revolucionarne ideje.

    Smislio je način da se različiti dokumenti uzajamno povežu i da korisnici tako lakše mogu da ih razmenjuju.

    Tako je rođen Protokol za prenos hiper teksta, odnosnoi skraćeno HTTP.

    Od tih skromnih početaka, internet je prerastao u ono što je danas, a malo ko je predviđao da će dogurati tako daleko.

    Ali neki misle da je internet praktično tek prohodao, recimo Rupert Gudvins, urednik internet sajta namenjenog tehnologiji ‘zdnet.co.uk’.

    ‘Nalazimo se na samom početku. Uoredio bih to sa prvim danima telefona. Ko je mogao da pretpostavi da će ceo svet danas moći da komunicira onako kako to danas čini. Šta je sledeći korak za internet? Pa, na mreži će početi da se pojavljuju STVARI, a ne samo informacije, dokumenti, slike, zvuci — kombinacija satelitske navigacije i interneta će pružati, na primer, mogućnost da nađemo zatureni novčanik, ako smo ga izgubili. To će se raditi, na primer, postavljanjem jednostavnog pitanja ‘Gde mi je novčanik’? A moći ćemo i da pitamo koliko u njemu trenutno ima para. To je možda trivijalan primer, ali stvar je u sledećem: što komjuteri budu jeftiniji i što im manje snage bude potrebno za napajanje, biće ih lakše smestiti u objekte sa kojima bi onda mogli da budemo u kontaktu preko interneta’, kaže Rupert Gudvins.
    Kako povećati ‘intuitivnost’ interneta?

    Sledeći korak takođe je — intuitivniji internet, kaže Gudvins.

    Rešenje na kome se sada radi je konkretizacija odgovora na upite: i dalje često dobijamo masu nepotrebnih pratećih informacija kada nešto tražimo na internet pretraživaču, objašnjava Gudvins.

    ‘Sledeća faza je da internet razume ono što želite i da pogađa ono na šta mislite. To ima ogroman komercijalni značaj – jer ako znate šta neko radi na internetu, onda lakše možete da mu ponudite određenu robu. Na tome se trenutno veoma radi – loša strana sužavanja izbora je to da se time smanjuje šansa da slučajno naletite na nešto što bi vas inače zanimalo’, kaže Gudvins.
    Generacije i informacije

    Da li će ipak na kraju neko pritisnuti kočnicu – možda ulazimo u eru u kojoj ljudi prosto više neće želeti da na internetu bude toliko podataka o njima ili njihovoj porodici.

    ‘Svedoci smo nastanka velikog generacijskog jaza. Ljudima starijim od recimo 45 godina ne prija da se o njima na internetu toliko zna — ostavljaju svakakve tragove i onda ih šokira šta sve o njima može da se na taj način otkrije. Ali ako ste mlađi – o tome uopšte ne razmišljate i u internetu plivate kao u vodi. Informacije su tu i to je igralište na kome su svi ravnopravni. Mladima se u takvom svetu osećaju sasvim udobno i to je nesumnjivo ogromna društvena promena’, ističe Rupert Gudvins.

    Na dvadesetu godišnjicu rođenja interneta možemo se nadati da će budućnost ovog medija biti još uzbudljivija, zaključuje BBC-jev sagovornik.

    ‘Ja sam u to uveren – pokretačka snaga koja stoji iza razvoja kompjutera je takozvani Murov zakon, prema kojem se taj tehnološki uspon nastavlja – to važi kako za komjutere — koji postaju sve jeftiniji, brži i pametniji — tako i za internet. A da li će ogromna masa podataka dostupna preko interneta i dalje biti potpuno besplatna, videćemo, jer eksperiment je i dalje u toku’, smatra Rupert Gudvins sa kojim je BBC razovarao povodom dvadesetog rođendana interneta. (BBC)

Leave a Comment