Počeo samit o klimi

Konferencija u Kopenhagenu
Cilj konferencije je da se dogovori novi sporazum o smanjenju emisije štetnih gasova

U glavnom gradu Danske, Kopenhagenu, u ponedeljak ujutru (0900G) je počela svetska konferencija o klimatskim promenama u organizaciji UN-a.

Na skupu će, tokom dve sledeće nedelje, delegacije 192 zemlje voditi razgovore o novom sporazumu tj. o merama na koje će se njihove vlade obavezati u okviru borbe protiv klimatskih promena i zagađenja atmosfere.

Konferencija je otvorena emitovanjem video snimka sa simboličnim pozivom deteta političkim liderima da pomognu da se Planeta sačuva od zagađenja, za buduća pokolenja.

Obraćajući se prisutnima, danski premijer Lars Leke Rasmusen je istakao odgovornost svih zemalja sveta prema očuvanju budućnosti Planete.

Do kraja ovog skupa moramo biti u stanju da vratimo svetu ono što nam je danas i ovde poverio: nadu u bolju budućnost
Lars Leke Rasmusen, premijer Danske (domaćina samita)

“Dame i gospodo, svet polaže nade u vas da ćete za kratko vreme (okrenuti novu stranu) u istoriji čovečanstva. U sledeće dve nedelje, Kopenhagen će biti HOPEhagen (grad nade). Do kraja ovog skupa moramo biti u stanju da vratimo svetu ono što nam je danas i ovde poverio, tj. nadu u bolju budućnost”, rekao je danski premijer otvarajući svetski samit o klimi u Kopenhagenu.

Interes celine i pojedinačne potrebe

On je u uvodnom govoru ujedno pozvao delegate da stave svet u celini ispred pojedinačnih potreba i izrazio nadu da će na konferenciji biti postignut sporazum o merama koje će svi sprovoditi u cilju očuvanja Planete.

U svom uvodnom izlaganju, šef komisije UN sastavljene od ekoloških i klimatskih stručnjaka, Redžendra Pačauri, rekao je nije sporno da je ubrzani rast prosečne temperature na zemlji (globalno otopljavanje) posledica ljudskog faktora.

On je time reagovao na prošlonedeljne kritike britanskih stručnjaka da su namerno a neutemeljeno u svojim izveštajima isticali uticaj ljudske aktivnosti na promenu klime širom sveta.

“Doslednost dokaza iz više izvora daje snažnu podršku radovima naučne zajednice, uključujući i radove onih njenih pripadnika koji su imenovani u vezi sa elektronskom (i-mejl) poštom”, rekao je g.Pačuari osvrćući se na optužbe da je prepiska engleskih naučnika dokaz njihovog namernog izvrtanja naučnih činjenica sa ciljem da istaknu ulogu ljudskog faktora u klimatskim promenama.

BBC-jev stručnjak za pitanja zaštite životne sredine kaže da su obećanja Kine, SAD i Indije da će smanjiti količinu štetnih gasova koje ispuštaju u atmosferu, povećala nade da će učesnici ove konferencije biti u stanju da postignu željeni sporazum.

Zamena za sporazum iz Kjota

Visoki zvaničnik UN, Ivo de Ber, rekao je BBCiju da stvari stoje odlično uoči početka konferencije na kojoj se očekuje da bude postignut dogovor koji bi zamenio Protokol iz Kjota.

Zvaničnici Svetske organizacije poručuju da emisije štetnih gasova u atmosferu mora da bude smanjena kako bi se izbegla opasnost od porasta temperature na Zemlji.

BBCijev dopisnik ocenjuje da izmedju dva bloka zemalja i dalje postoje razlike u pristupu rešenju problema globlanog otopljavnja.

Zahtev zemalja u razvoju

Zemlje u razvoju insistiraju na tome da industrijalizovane države pred sebe postave još više ciljeve za smanjenje emisije štetnih gasova i obavežu se da će ispuniti obećanja koja se odnose na novčana davanja.

Kopenhagen, početak samita o klimi
BBC-jevo istraživanje je pokazalo da 64% stanovnika vidi ozbiljan problem u promeni klime na Zemlji

Uoči početka konferencije u organizaciji UN, Svetska služba BBC objavila je rezultate istraživanja prema kojem 64%stanovnika na planeti smatra da su klimatske promene izuzetno ozbiljan problem.

To je za 20% više ljudi nego u anketi sprovedenoj pre 10 godina.

Takodje, istraživanje pokazuje da vlade zemalja širom sveta imaju podršku 60% populacije da potroše više novca kako bi se uhvatile u koštac sa ovim problemom.

No, prema istraživanju BBCija, u Americi i Kini koje su dva najveća zagadjivača na planeti, zabrinutost stanovništva zbog klimatskih promena je opala.

Glavne teme dvonedeljnih razgovora

Pred početak samita o klimi u Kopenhagenu, UN su saopštile da je do sada najveći broj zemalja obećao da će smanjiti ispuštanje štetnih gasova u atmosferu – a glavne teme na skupu biće:

– postavljanje ciljeva za smanjenje količine štetnih gasova (CO2) koje svaka zemlja pojedinačno ispušta u atmosferu, posebno zemlje u razvoju

– nalaženje izvora finansijske podrške za ublažavanje posledica klimatskih promena i prilagođavanje tim posledicama u zemljama u razvoju, i

– definisanje programa “trgovine emisijom ugljenika” čiji je cilj da se prekine uništavanje šuma u svetu do 2030. godine

Jedna naučna komisija UN-a je preporučila da razvijene zemlje smanje emisiju štetnih gasova između 20 i 40 posto do 2020. godine da bile izbegnuti: katastrofalno povećanje nivoa mora, razorne oluje i suše i poremećaji klime u svetu.

Ciljevi EU i SAD

Cilj EU je da ostvari veće smanjenje količine štetnih gasova koje ispušta u atmosferu u odnosu na većinu drugih razvijenih industrijskih zemalja – i njeni lideri su obećali da će umesto za 20 posto u odnosu na nivo iz 1990. samnjiti količinu štetnih gasova u zemljama EU za 30 posto ako se i ostali budu ponašali u tom duhu.

Do 2050., EU želi da prekine ispuštanje većine štetnih gasova koji danas zagađuju atmosferu i izazivaju klimatske promene, a postavljeni cilj je prekid ispuštanja 95 posto gasova koji danas odlaze u atmosferu.

SAD razatraju mnogo manje smanjenje emisije štetnih gasova – od 17 posto u odnosu na stanje 2005. godine što je 3,5 posto u odnosu na nivo iz 1990. – iako na tu zemlju, po glavi stanovnika, otpada dvostruko veća emisija štetnih gasova u poređenju sa evropskih zemljama.

posledice suše
EU planira da prekine ispuštanje 95 posto štetnih gasova u atmosferu do 2050. godine

Veliki zagađivači, poput Kine koja je najveći zagađivač atmosfere u svetu, pažljivo prate šta će uraditi vlada u Vašigntonu.

Moguće je da će ciljevi koje SAD budu prihvatile za sebe biti manje ambiciozni od onih u EU, ali će predsednik Obama završiti svoj posao na tom planu tek kada domaće institucije u Kongresu prihvate ono na šta se njegova administracija obaveže pred svetom.

Mnogi uticajni američki senatori vide zahteve koji se postavljaju pred SAD kao napad na američka radna mesta i ekonomiju u celini – a uz to, i kao napad na tradicionalne kamionete na benzin i naftu koji su tradicionalno prevozno sredstvo u svim slojevima stanovništva u SAD.

Predsednik Obama će prisustvovati samitu u Kopenhagenu na kraju tog dvonedeljnog skupa koji je počeo u ponedeljak.

Izvor: BBC

Leave a Comment