Kristalna Kugla

U Aprilu 2009-e, dok su ovi redovi beleženi po prvi put, svet se oseća mnogo bolje po pitanju ekonomije. Ljudi postaju više optimistični. Berza vrednosnih papira radi punom parom. Keš otiče sa računa za zlato i štednju, i dotiče nazad na berzu hartija od vrednosti. Kao što sam već ranije spomenuo, verujem da je u pitanju opravak tržišta u opadanju (bear market) – gužva koju prave naivčine – jedno od najnemoralnijih oživljavanja tržišta, ali moglo bi se desiti i da grešim.

Osećam da najgore još nije prošlo iz sledećih razloga:

1. Stare industrije izumiru. Mnogi stariji ljudi zavise od dividendi koje isplaćuju stare kompanije. U ovoj krizi, sa opadanjem zarada, mnogi biznisi obaraju dividende. GE je smanjio svoje dividende za 68 a JP Morgan svoje za 86 procenata. To znači da ćete, ako ste penzioner koji živi sa 1.000 dolara mesečno od dividende koju isplaćuje GE, živeti sa 140 umesto sa 1.000 dolara mesečno.

2. Porezi će rasti. Dok SAD budu nastavljale da štampaju trilione dolara, američka deca i unučad će plaćati za ovu zbrku kroz povećavanje poreza. Porezi često kažnjavaju proizvođače i nagrađuju nepoštene, lenje ili nekompetentne.

Na primer, Bela Kuća je objavila ograničenje iznosa poreskih odbitaka za dobrotvorne donacije, što će najnegativnije uticati na bogate. U 2006-oj, ukupni prihodi 4 miliona građana SAD iznosili su po 200.000 dolara ili više. Procenjuje se da oni sačinjavaju manje od 3 procenta svih amerikanaca, iako su donirali više od 44%  svih dobrotvornih donacija. Ovaj limit na poreske odbitke znači da će organizacije koje zavise od donacija biti na gubitku, i da će još miliona ljudi zahtevati vladinu pomoć, što će dovesti do toga da vlada još više podiže poreze.

U SAD-u raste raspoloženje da se bogati “zgrabe.” Ovo osećanje otelotvoreno je u akciji Kongresmena Džerija MekNerni-ja (D-CA), koji traži 90-procentnu stopu oporezivanja za bogate ljude. Ipak, mase su se pokrenule da bi kaznile bogate ljude koji rade – plaćaju poreze, stvaraju nove poslove i izdvajaju za dobrotvorne donacije. Stvarni bogataši, oni koji utiču na političare i na Federalne Rezerve, ostaju nedodirljivi.

3. SAD su najveća dužnička nacija na svetu. Bruto Društveni Prihod SAD-a iznosi preko 14 triliona dolara. Trenutno, ukupna dolarska suma svih programa dotacija koji su ove godine izvaljani iznosi oko polovine BDP-a.

4. Kina preti statusu dolara kao rezervne svetske valute. U Martu 2009-e, Kina je ozbiljno počela da govori o napuštanju američkog dolara kao rezervne svetske valute. Dugoročno gledano, ovo znači da SAD možda neće biti u mogućnosti da plaća svoje račune uz pomoć novca iz igre Monopol.

5. Američki potrošač je natovaren dugovanjima i u nuždi je za kešom. Prema Birou za Statistiku Rada, oko 70 procenata američke ekonomije je podstaknuto trošenjem novca od strane potrošača, i skoro svaka zemlja sveta se, kad je u pitanju snaga njihovih ekonomija, uzda u moć američkog potrošača. Američki potrošači su prestali da troše, što znači da svet ispašta. Bez dovoljno novca u ušteđevini, prosečan Amerikanac ne može da podnese dugačku recesiju. Ukoliko se recesija bude otegla i prosečni Amerikanac ostane bez novca, svet će skliznuti u depresiju.

6. Nezaposlenost je u porastu. Svaki biznis na svetu, veliki ili mali, pokušava da smanji opšte troškove. Jedan od najbržih i najlakših načina da to uradi, je da smanji pasivu platnog spiska kroz otpuštanje zaposlenih.

Od Marta 2009-e zvanična stopa nezaposlenosti u SAD-u je 8.5 procenata. Tokom tog meseca, približno 694.000 poslova je izgubljeno u SAD, prema Birou za Radnu Statistiku. Međutim, ta statistika nezaposlenih ne ubraja i nezaposlene ljude koji nisu tražili posao u poslednjih 30 dana, ili one koji obavljaju poslove sa skraćenim radnim vremenom. Kada ove ljude pridodate zvaničnoj brojki, stvarna stopa nezaposlenosti je 19.1 procenat, prema shadowstats.com. Tokom Velike Depresije, stopa nezaposlenosti je dostigla 24 procenta. Prema postojećoj stopi, ona uskoro tu.

7. Tehnologija je nevidljiva i cena joj je relativno pristupačna. Danas, biznisi mogu da obavljaju više posla sa manjim brojem zaposlenih i da tako postanu u većoj meri profitabilni. To će dovoditi do još veće nezaposlenosti.

8. Naši školski sistemi nisu pripremili studente za Informaciono Doba. Tehnologija i njena primena se menjaju tako brzo, da diplomci sa koledža nisu odgovarajuće pripremljeni da bi uspeli na današnjem tržištu. Danas, većina diplomaca sa koledža zastareli su istog onog trenutka u kome primaju svoju diplomu.

9. Biti ekonomičnim je novi cool. Proteklih tridesetak godina, ljudi su ulazili u dugovanja da bi izgledali poput bogatih. Popularno je bilo razmetati se najnovijom ručnom torbom čuvenog modnog dizajnera ili voziti skup automobil. Danas važi obrnuto. Danas su ljudi zadovoljni time što su umereni i time što mudrije troše novac. Ovo će samo pridodati ulje na vatru. Kao što znate iz Prvog Dela bloga Zavera BOGatih, jedini način na koji ekonomija može da se razvija jeste da vi i ja uđemo u još veća dugovanja. Biti umeren možda je cool, ali to neće pomoći ekonomiji. Kada Amerika prestaje da troši, nezaposlenost je u porastu i mali biznisi propadaju.



Leave a Comment