Objavi na Facebooku

Grupa naučnika s Univerziteta u Ilinoisu je utvrdila da se radi o svojstvu koje jabukama daju rastvorljiva vlakna prisutna u tom voću.

Stručnjaci smatraju da konzumiranje 28 do 35 grama rastvorljivih vlakana dnevno blagotovno deluje na zdravlje.

Ta vlakna imaju antiinflamatorno dejstvo i mogu da omoguće bolje funkcionisanje imunološkog sistema, kao i da spreče pojavu raka debelog creva.

Rastvorljiva vlakna su prisutna i u ovasu, ječmu, integralnim žitaricama, orasima, šargarepi, sočivu, agrumima, suvom voću, suvim šljivama, jabukama i jagodama.

(Izvor: Mondo, Tanjug)

Žene koje piju vino u normalnim količinama imaju manji rizik od debljanja, objavili su američki naučnici nakon sprovedene studije.

Nakon istraživanja koje je trajalo 13 godina i u kojem je učestvovalo više od 19.000 žena, naučnici su objavili podatke koji sugerišu da se žene ne debljaju od vina, što je protivrečno brojnim dijetama koje tvrde da konzumiranje alhohola dovodi do debljanja.

Kalorije iz alkohola telo može koristiti na drugačiji način i u drugačijem obliku, kazali su lekari.

Smatra se da se alkohol razgrađuje u jetri koristeći različite metaboličke puteve kako bi se stvorila toplina, a ne mast.

Naučnica Lu Wang iz Bostona radila je studiju u kojoj je učestvovalo 19.220 zdravih žena, a blizu 38 posto njih su bile žene koje nikada ne piju.

Nakon 13 godina sprovođenja studije naučnici su obznanili podatke u kojima se navodi kako su na težini više dobile žene koje nisu nikako konzumirale alkohol.

Naime, ispostavilo se da su se žene koje su umereno pile crveno vino najmanje udebljale tokom 13-godišnjeg perioda istraživanja.

Istraživanje je objavljeno u žurnalu “Internal Medicine“, ali su naučnici istakli kako ipak ne mogu potvrditi da postoji jasna veza između konzumiranja alkohola i
debljanja.

Jeste li konstantno umorni? Iscrpljeni? Ako već sada posežete za trećom jutarnjom kavom, u tekstu ispod možda otkrijete razloge.

Prema stručnjacima moderan život postao je toliko stresan da je sam po sebi postao specifična bolest nazvana „sindrom 21. veka”, prepoznata i od strane Svetske zdravstvene organizacije.

Sindrom 21. veka utice na sve telesne funkcije, a manifestuje se kroz opsti osećaj slabosti, umora do smanjenja seksualnog poriva.

Stručnjaci se slažu kako život ovako ubrzanim tempom mora ostaviti posledice na naše zdravlje, a kažu kako to više nije stanje nego ozbiljna bolest.

Sindrom 21. veka ili adrenalna slabost pojavljuje se zbog visokog nivoa hormona kortizola koji se pojačano proizvodi u stanjima stresa i uzbuđenosti, pa osobe koje uvek žive brzim životnim tempom naviknule su telo da se unapred priprema za takva stanja.

Zanimljivo je da ova bolest češće pogađa žene nego muškarce. Recesija nije pomogla situaciji, jer sve više i više ljudi prolazi kroz stresno razdoblje zbog dugova i novčane krize.

Oslanjanje na kofein i šećer je uobičajeno rešenje, ali to samo produbljuje bolest.

Najveći problem ove bolesti je to što ju je teško dijagnosticirati, ali s druge strane simptome je relativno lako neutralizirati jednom kada se prepozna. Dobra prehrana s mnogo celovitih žitarica, ribljim uljem, voćem i povrćem, te suplementima poput magnezijuma, vitamina B5, B12 i C, ključna je u rešavanju problema.

Osim toga morate naučiti odmarati se, opuštati i boriti se protiv stresa.

Žene su lude za obućom, naročito ako je od čokolade! Jedna poslastičarnica u Bristolu nudi kolače izrađene od najfinije čokolade, a u obliku klasične salonke.

“Reč je o savršenom poklonu za žene. Svaka čokoladna cipela je ručno napravljena, sve su istog oblika ali različitih boja i ukusa”, kažu u posalstičarnici.

Uz dobru obuću idu i dobre tašne, tako u ovoj poslastičarnici najavljuju da će uskoro praviti i čokoladne tašnice.

Inače, ove cipele koje se ‘tope u ustima’ koštaju oko 20 evra i idu k’o alva!

“Sve što napravimo odmah rasprodamo”, kažu u poslastičarnici.

Kako i ne bi, kada je dokazano da od svih slatkiša žene najrađe biraju čokoladu, a najčešće kupuju cipele.

Male promene su dovoljne da biste živeli zdravije, a samim tim, kvalitetnije i duže. Budite umereni u ishrani, ali i vredni, pozitivni, kako savetuje najstariji čovek na svetu, amerikanac Valter Brening (113). Evo čega se on još pridržava.

Umesto grickalica, kad god možete jedite voće. To je važno za telo, a za um je najbitnije da bude što više zaposlen

UMERENI ZA STOLOM
Jedite dva puta dnevno. Dobro doručkujte, neka ručak bude nešto što baš volite da jedete. Preskačite večeru. Ljudi ne treba da žive samo da bi jeli, već da jedu da bi živeli.

HRANITE SE ZDRAVO
Iako volite poneku nezdravu namirnicu, prednost dajte voću, bilo da je sezonsko ili tropsko. Neka vam ono bude glavna grickalica. Korisne i zdrave namirnice, ali i disciplinovan pristup ishrani omogućiće vam da živite bez lekova i da se osećate dobro.

BUDITE LJUBAZNI
Negativan životni stav, mrzovolja i dosada dugoročno gledano utiču na zdravlje. Zato budite ljubazni. Osećaj kakav imamo kada pomognemo nekome, nenadoknadiv je.

DRUŽITE SE
Razgovarajte sa ljudima. Družite se. To će učiniti da se osećate lepo i prihvaćeno. Veoma je bitno i da čovek ne bude sam i usamljen jer takvo stanje može da ostavi trajne posledice na psihofizičko zdravlje.

ZABAVITE UM
Čitajte što više, slušajte radio, rešavajte ukrštenice… Zabavite svoj um bilo čime, gledajte filmove, pletite. Čim svom mozgu dozvolite da „luta“, on će početi da radi sve lošije.

NE ŠTEDITE SE NA POSLU
Radite koliko god možete. Težak i naporan rad vas neće ubiti. To će vas osnažiti, ojačati, učini srećnim, imaćete štedljiviji odnos prema novcu. Ušteđevina će vam dati osećaj sigurnosti u pogledu budućnosti.

Foto: SHUTTERSTOCK

Tropsko voće ananas (Ananas comosus) većina na meniju želi i zbog mirisa i ukusa, a malo ko razmišlja o njegovom lekovitom delovanju.

Grupa australijskih naučnika iz Instituta za medicinska istraživanja u Kvinslendu u molekulima ananasa otkrila je moćan antikancerogeni sastojak, koji bi mogao da doprinese proizvodnji novog leka protiv ove opake bolesti, pišu “Novosti”.

Iz mrvljenih peteljki ananasa, koje se koriste za omekšavanje mesa, posvetljavanje piva ili farbanje kose, naučnici su izdvojili dva molekula bromelina.

Jedan od ovih molekula podstiče imunološki sistem čoveka da uništava kancerogene ćelije, dok drugi blokira određeni protein, odgovoran za čak 30 odsto slučajeva pojave svih oblika karcinoma. Naravno, da bi se delotvornost ove terapije i potvrdila potrebno je da prođe određeno vreme kliničkih istraživanja.

Za bromelin se inače zna da je veoma efikasan u tretiranju lokalizovanih zapaljenja sa edemima. Takođe, deluje pozitivno na jačanje ugroženog kolagena u tkivu zahvaćenom celulitom, popravlja drenažu tkiva i olakšava varenje proteina. Zato se ananas preporučuje za mršavljenje, eliminaciju celulita i bora, protiv otoka.

Narodni lekari ga preporučuju i kod upale pluća, bronhitisa, anoreksije, nekih vrsta alergija, gušavosti, grebanja u grlu, ateroskleroze. Zbog zavidnih količina celuloze, treba ga uzimati i kod otežanog varenja.

Dobri poznavaoci za ovaj egzotični plod kažu da predstavlja eksploziju slasti, i štiti organizam od slobodnih radikala. Nažalost, zbog veće količine šećera, dijabetičari treba da ga izbegavaju.

Ananas sadrži i dosta ugljenih hidrata, a od minerala kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, fosfor i mangan. Ima i biljnog pigmenta karotena, a od vitaminima, C, E i vitamine B grupe.

Za ananas je važno da se jede u svežem stanju, jer se samo tako postiže pun efekat na zdravlje. Savršen je kao desert posle večere, jer njegovi enzimi pomažu pri varenju. Ali, treba voditi računa da poslednji obrok tokom dana bude najkasnije u 18 časova.

Na evropski kontinent ananas je stigao sa Kariba, iako se dugo verovalo da mu je postojbina Južna Amerika. S obzirom na to da je uspevao samo u tropskim uslovima, u Evropi nije mogao da se gaji, zbog čega je dostigao neverovatnu cenu, pa je za većinu bio nedostupan.

Zato su u njegovom ukusu i slasti u početku uživale samo kraljevske porodice. Tek kasnije španski i portugalski istraživači preneli su ananas u Aziju, Afriku i južnopacifičke zemlje, gde se i danas uzgaja.

Kreativan dizajn razlicitih prehrambenih proizvoda

Zaista veoma lepo. Oh, voleo bih da probate neke od njih…

Ako smanjite dnevni unos kalorija za 500, možete da smršate jedan kilogram za dve nedelje. Ovaj „spori” plan isplatiće vam se više nego bilo kakva ekspres dijeta.

Dakle, najjednostavniji pristup mršavljenju je umereno smanjenje unosa kalorija. Možda vam se jedan kilogram čini premalo, jer vam je trebalo samo dva-tri dana da nakupite suvišne kilograme, ali ovo je najsigurniji način topljenja suvišnih kilograma i medicinski najzdraviji. Ovakvim tempom izgubljena težina se neće vratiti (izbećićete jo-jo efekt). Evo i zdravih saveta za savršenu figuru.

1. Plešite: ako plešete samo dva sata, sagorećete 500 kalorija! To je trećina potrebnog dnevnog unosa. Hajdemo zato brzo na plesni podijum!

2. Naspavajte se: nedostatak sna vas čini gladnijima. Istraživanje Fakulteta u Čikagu je pokazalo da osobe koje spavaju samo pet i po sati dnevno jedu više tokom dana.

3. Ne jedite ispred TV-a: inače ćete pojesti 288 kalorija više, tvrde istraživači Fakulteta u Masačusetsu. Obedujte za stolom, odložite pribor za jelo između zalogaja i razgovarajte sa ukućanima. Tako ćete pre osetiti signal sitosti i izbećićete prejedanje.

4. Izbegavajte večere sa puno prijatelja: ne želimo da vas udaljimo od prijatelja, ali Brajan Vansink, autor knjige “Bezglavo Obedovanje” tvrdi kako pojedemo čak 96 odsto više hrane ako smo na večeri sa sedmero ili više osoba! To je skoro pa dvostruki obrok!

5. Doručak kralja, večera siromaha: Za doručak se nakrcajte ugljenimhidratima, a njih izbegavajte za ručak i večeru. U prevodu pojedite dva kuvana jaja ili kajganu za doručak i komadić bezmasnog mesa kako biste se osećali sitijima ostatkom dana. Takođe možete da gricnete kockicu čokolade. Za ručak jedite voće i povrće i ograničite unos kalorija na 395 kalorija za ručak i 235 za večeru.

6. Bežite od preliva za salate: salate su zdrave i nisu kalorične, ali poništavate njihove dobrobiti prelivima i umacima na bazi majoneza. Zamenite ih bezmasnim jogurtom ili svežim sirom i izbegnite 684 kalorija.

7. Servirajte obrok na malom tanjuru: zamenite svoje velike tanjire onim malima za salatu ili desert. Na taj način ćete pojesti 20 do 25 odsto manje hrane ili 500 kalorija.

8. Recite zbogom grickalicama: umesto kokica i čipsa, grickajte bademe i slične oraščiće. Ne samo da ćete promenu osetiti na svom struku, nego su orašasti plodovi pravi čuvari vašeg srca i krvnih žila jer snižavaju loš holesterol. Dve šake pistaća sadrže samo 159 kalorija.

9. Zaboravite na koktele: iako su vizualno i ukusno privlačni, kokteli su prave kalorijske bombe! Alkoholna pića pomešana sa gaziranim pićima i sokovima mogu da vam serviraju i do 80 kalorija.

10. Bavite se kućnim poslovima: shvatite subotnje pospremanje kao odlazak u teretanu. Dva i po sata obavljanja kućnih poslova (najdelotvorniji su usisavanje i čišćenje prašine) sagoreće 510 kalorija.

Povezani postovi :  Lako i brzo do vitke linije

Čovekov centralni biološki sat ima sopstveni ritam i pomaže nam da poželimo hranu u uobičajeno vreme.

Ali kada se jede u neko drugo vreme to je kao da okrenete peščani sat pre nego što je iscureo – sve kreće ispočetka

Eksperimenti na miševima pokazali su da svakodnevni metabolički procesi u jetri, zavise od vremena unošenja hrane, a ne od biološkog sata, kao što se to do sada mislilo.

Ako vreme kada unosimo hranu određuje aktivnost velikog broja gena potpuno nezavisno od biološkog sata, onda navike u ishrani, što se tiče vremena uzimanja obroka, imaju ogroman uticaj na naš metabolizam, piše “Dojče vele”.

Ta istraživanja mogu da objasne zašto su radnici koji rade po smenama neobično skloni tome da razviju metabolički sindrom, šećernu bolest, visoki nivo holesterola i gojaznost. Naučnici Instituta za biološke studije “Salk” kažu da rad po smenama, sam po sebi, nije uzrok tih bolesti, već promene sa kojima se radnik suočava menjajući smenu i tokom vikenda ili slobodnih dana.

Organizam je “naštimovan”
Kod sisara, biološki sat se sastoji od centralnog biološkog sata u mozgu i sporednih takozvanih “oscilatora” u većini perifernih tkiva. Glavni takt u mozgu postavljen je po svetlu i određuje ukupni dnevni i noćni ritam spavanja, buđenja, ciklusa ishrane i ponašanje. Satovi u perifernim organima su u velikoj meri neosetljivi na promene režima svetla. Umesto toga, njihove faze i amplitude su pod uticajem mnogih faktora, uključujući i vreme uzimanja hrane.

Biološki sat označava ritmičnost psihofizičkih zbivanja u čoveku. Nauka koja istražuje “biološki časovnik” kod čoveka i životinja, naziva se hrono-psiho-fiziologija. Satovi kontrolišu vreme kroz uspon i pad i genske aktivnosti po rasporedu od 24 sata koji predviđa promene u okolini, prilagođava mnoge fiziološke funkcije tela odgovarajućem dobu dana.

Oscilator jetre posebno pomaže organizmu da se prilagodi dnevnom ritmu uzimanja hrane tako što štimuje aktivnost hiljade gena koji regulišu metabolizam i fiziologiju. To je veoma važna funkcija jer nepostojanje snažnog biološkog sata predisponira organizam za različite metaboličke disfunkcije i bolesti.

Strogi režim vremena ishrane
Uprkos njegovoj važnosti, do sada nije bilo jasno da li biološki ritmovi zavise od biolškog sata u jetri, dakle od aktivnosti gena u vreme kada se očekuje unošenje hrane ili od toga kada se hrana zaista unosi. Da bi to istražili, naučnici su eksperimentisali sa miševima, normalnim i onim sa poremećenim biološkim satom, tako što su ih stavili pod strogi režim ishrane: u osam sati uzimanja hrane i šesnaest sati kompletnog posta. Ispostavilo se da takav režim ishrane obnavlja poremećeni biološki sat.

Naučnici kažu da naš centralni biološki sat ima sopstveni ritam koji aktivira gene i koji nam pomaže da poželimo hranu u uobičajeno vreme. Međutim, kada se hrana uzima u neko drugo, dakle neuobičajeno vreme, to stvara stres. To je kao da okrenete peščani sat pre nego što je iscurio – sve kreće ispočetka.

Mi ne jedemo svakoga dana u isto vreme i zbog toga je logično da postoji i ovaj način aktiviranja gena neophodnih za metabolizam, onda kada su nam najpotrebniji. Ova studija menja način razmišljanja o našem biološkom satu. On nije jedini upravljač ritma funkcionisanja gena, već je to i vreme unošenja hrane. Što je više to vreme definisano tim je jači oscilator u jetri, dakle sporedni biološki sat, a samim tim i naš metabolizam.

Vođa istraživačkog tima kaže da je prestao da jede između 8 uveče i 8 ujutro i da se odlično oseća. Kaže da je izgubio na težini, mada tokom dana jede šta hoće.

Hrana je ključni sastojak svakog slavlja, pa i u novogodišnjoj noći. Puni tanjiri su centar svih proslava, i u skladu sa tim slavljenici se jednostavno opuste i uživaju u obilju hrane, ali i pića. A Nova godina bez sarmica, podvarka, prebranca, kisele čorbice, pečenja, ajvara, pihtija i drugih đakonija tradicionalne kuhinje, za većinu naših ljudi je nezamisliva. Praznici, u stvari, i nisu dani kada se razmišlja o skidanju suvišnih kilograma i izbegavanju nezdravog i masnog.

Šta o preobilnim trpezama u novogodišnjoj noći misle nutricionisti, objašnjava Jasmina Stojanović.

- U novogodišnjoj noći jedite i pijte, a narednog dana treba se vratiti normalnoj, odnosno pravilnoj ishrani. Razuman cilj uživanja u hrani i piću je da se zadrži postojeća telesna težina. A da bi došlo do njenog povećanja, ipak treba učestalo unositi prekomerne kalorije. Jedna noć tome ne može doprineti, pa ne treba paničiti, jer taj višak nije uvek masno tkivo. Zapravo, višak ugljenih hidrata taloži se u jetri kao glikogen, a on u sebi sadrži i vodu. Glikogen se lako troši iz jetre, te sa njim odlazi i višak vode. Međutim, masno tkivo se primećuje tek za sedam dana, pod pretpostavkom da se svakodnevno unose prekomerne količine hrane. Posle jednog dana prekomernog unosa hrane i tečnosti, pa makar to bila i novogodišnja noć, nikome se ništa neće dogoditi. Jedina posledica ovakvog neumerenog ponašanja može biti pojava osećaja težine u stomaku i mamurluka u glavi.

Kako da se ponašamo posle dugih prazničnih noći u kojima smo mnogo više jeli i popili?
- Posle neprospavane noći, doručak treba preskočiti. Dan treba započeti medenom vodom u koju treba iscediti sok od limuna. Medena voda se sprema tako što se u mlaku vodu razmute kašičica, dve meda i doda limunov sok. Med razmućen u vodi brzo se apsorbuje, daje organizmu hranljive materije, mozgu glikozu, a organima za varenje aktivne enzime. Ispijanjem tako pripremljene tečnosti, organizam će lakše svariti prekomeran unos ranije unete hrane. Ovde sledi i jedno malo upozorenje.
Ukoliko ste u novogodišnjoj noći pili vino, u medenu vodu ne treba cediti limun. Zato što limun povećava kiselost u želucu, čime se postiže kontraefekat od željenog. Nikako ne treba zaboraviti sveže voće, posle popijene medene vode. Zbog svojih specifičnih sastojaka, voće će učiniti da se odmah bolje osećate. Ali ga ne treba jesti nikako odmah posle obedovanja, već dva-tri sata posle ili pola sata pre obroka. S obzirom na to da većina jutro posle Nove godine prespava, bitno je šta će da se ruča. A ručak treba početi salatom od povrća, i to u svežem stanju. Iza toga treba pojesti supu ili čorbu, koja je takođe pripremljena od povrća, a zatim varivo, takođe od povrća. Varivo je najbolje pripremiti na pari ili ga izblanširati, pa pojesti sa parčetom mesa ili ribom, spremljenim na teflonu, roštilju ili u rerni.

A u ostatku dana?

- Popodnevne voćne užine, voćne salate, takođe treba da se nađu na meniju. Večeru, takođe, ne treba preskočiti, s tim što ona treba da se konzumira tri-četiri sata pre spavanja i da bude lako svarljiva. U svakom slučaju, treba voditi računa da se organizam ne budi i da se digestivni trakt ne opterećuje. U tom smislu najbolje je pojesti neki kompot ili složenu salatu od različitog povrća koje je skuvano na pari. Oni koji vole pomešane ukuse, mogu da pojedu i neku slano-slatku salatu. Već drugog prazničnog dana treba se vratiti uobičajenoj ishrani. Što se tiče drugih aktivnosti, vreme ne treba provoditi u zatvorenom prostoru, već treba izaći iz kuće i šetati što duže pokraj reke, u parku, odnosno svuda tamo gde se uspostavlja direktan kontakt sa prirodom. Odmah ćete osetiti da vam se vraća dobro raspoloženje, a da vas mamurluk polako napušta.

LJUTI NAPITAK
Za oslobađanje od toksina nakupljenih u organizmu od duvanskog dima, alkohola ili iz suvišne hrane, najbolji lek je ljuti napitak. Ljuto, inače, pomaže da se ubrza razmena materija, a ovaj napitak se sastoji od 150 grama soka od paradajza, 50 grama krastavaca, 50 grama klica (pšenična trava) i jedne feferon paprike. Svi sastojci se u mikseru izmiksaju i polako popiju.

ČORBA PROTIV MAMURLUKA
Sastojci: Tri krompira i dve šargarepe srednje veličine, jedna paprika, sveža ili iz turšije, so, maslinovo ulje, aleva paprika, biber.
Priprema: U šerpu se sipa pola litra vode i stavi na šporet da provri. Dobro opran i oljušten krompir iseče se na kocke i stavi u provrelu vodu da se kuva u poklopljenoj šerpi. Šargarepa, takođe oprana pod mlazom hladne vode, oljuštena i ponovo oprana se izrenda. U tanjire za posluživanje ona se servira tako sveža. Oprana paprika isečena na kolutove takođe se servira sveža u tanjire. Začini se dodaju po izboru i po kašičica maslinovog ulja. Na kraju se dodaje skuvan krompir, a u vodu od krompira doda se očišćen i opran usitnjen beli luk, so, aleva paprika, i ostavi da voda vri pet minuta. Tako spremljenu supu sipati preko pripremljenog povrća. Služiti toplo sa sveže opranim isečenim peršunovim listom.

Izvor: Novosti