Objavi na Facebooku

U moru web servisa od kojih su mnogi beskorisni ili samo prividno korisni, nađe se poneki koji je vredan pažnje i koji može da posluži u ekstremnim situacijama. Predstavljamo vam Cl1p, internet clipboard, koji je, kako mu samo ime sugeriše, clipboard na Internetu. Za upotrebu nije neophodna registracija (mada postoji kao opciona), a u svoj clipboard možete postaviti tekst, slike ili bilo koji drugi fajl koji želite da prebacite na drugi računar. Pored toga, postoji još nekoliko praktičnih mogućnosti poput zaključavanja šifrom i opcije da se koristi kao message board.

Adresa: http://cl1p.net

Barista ili stručnjak za pripremu espreso kafe, sve je popularnije zanimanje u Srbiji. Svi naši baristi naučili su zanat od Nenada Gardića iz Beograda.

Izvor: Magazin “Lisa”

Napitak koji je prvi put otkriven u Etiopiji, odakle i potiče legenda o čuvaru koza Kaldiju, skoro svakodnevno konzumiramo, gledamo reklame o njemu na televiziji i pozivamo jedni druge u stan da bismo ga lagano, uz razgovor ispijali.

Istorijski podaci kažu da je pomenuti stočar primetio da kada jedu bobice i lišće sa jednog žbuna, njegove koze postaju neobično razigrane i vesele. Znatiželja ga je naterala da ih proba, posle čega se, kao i koze, osećao mnogo veselije i živahnije. Priča o plodovima biljke koji daju energiju brzo se pročula kroz ceo region. Počeli su da ih jedu monasi i da ih šalju i u druge manastire. Da se bobice ne bi pokvarile tokom transporta, monasi su ih sušili.

Pravo uzgajanje kafe počinje tek u sedamnaestom veku, a kafa je prvi put ispečena, na otvorenoj vatri, u Turskoj. U Evropu je stigla 1615. godine, a u lokale u kojima se služila kafa počeli su da dolaze intelektualci i umetnici. Jedan francuski kapetan doneo je kafu 1700. godine na karipsko ostrvo Martinik, odakle je biljka našla put do Južne i Centralne Amerike. Prototip espreso mašine napravljen je u Francuskoj 1822. godine, ali su je Italijani usavršili i prvi počeli da je proizvode.

Univerzitet za kafu

Kafa je napitak svojstven svim kulturama sveta, gotovo svaka nacija ima svoje „male tajne“ o kafi, a o ovoj crnoj tekućini napisane su brojne naučne studije. U Italiji postoji čak i Univerzitet za kafu čiji je cilj širenje kulture pijenja kafe i negovanje tradicije italijanskog espresa širom sveta. Spremanje, serviranje i ispijanje kafe kod nas ima posebno značenje, deo je tradicije i kulture u našem društvu i nezaobilazan ritual velikog dela populacije u Srbiji.

Ona je danas jedan od najpopularnijih napitaka, rasprostranjena širom zemljine kugle, a rečenica „Vidimo se na kafi“ postala je sastavni deo naše svakodnevne komunikacije. Ta misao u stvari nosi poruku: „Hajde da se družimo“, „Imam nešto da ti pričam“, „Ovo je samo za tvoje uši“ ili „Sviđaš mi se“. Ona je jedan od načina da se zbližimo, porazgovaramo, saznamo ili podelimo nešto lepo sa nama dragim ljudima.

Famozna rečenica

Rečenicu „Vidimo se na kafi“ reći će vam drugarica dok završavate dugi telefonski razgovor, isto će vam poručiti i koleginica kad poželi kratku pauzu na poslu, tako ćete se pozdraviti sa rođacima koje dugo niste čuli ni videli ili ćete je reći dugogodišnjem poslovnom partneru. Prijatelje možete okupiti u kući i poslužiti im zakuvanu mirisnu, opijajuću crnu kafu, a ritual ispijanja obavljamo i u nekom od omiljenih kafića kroz razne varijante espreso kafe.

Upravo topli kapućino – jednu od espreso kafa, popili smo sa trenerom barista Nenadom Gardićem (33) iz Beograda koji nam je ispričao lepu priču o kafi.

- Mnogo puta sam u kafiću gledao drugarice koje su došle da popiju espreso, a onda se taj slučajni predah pretvarao u dugotrajne razgovore, poverljive priče, rasplitanje sudbina – rekao nam je Nenad na početku razgovora.

- Kad me pitaju u čemu je tajna savršene espreso kafe, uvek kažem da je to mešavina različitih faktora. Na ukus kafe utiču i kvalitet vode, tip kafe, karakteristike aparata za pripremu i, naravno, veština bariste koji je pravi. Kao trener barista velikom broju kolega preneo sam osnovna znanja ali uskoro krećemo sa organizacijom naprednih kurseva namenjenih onima koje zanimaju finese ovog zanata – objasnio nam je Nenad, dodajući da se ovim, relativno novim pozivom, uglavnom bave mlađi ljudi koji u brojnim kafeterijama, kroz praktičan rad, utiču na porast broja poštovalaca ovog napitka.

- Ljudi koji umeju da piju espreso i koji u takvoj kafi istinski uživaju, znaju da se on konzumira u nekoliko gutljaja, najčešće „s nogu“, za šankom. Tako se oduvek pije u Italiji koja je postojbina espreso kafe.

I Srbija polako postaje zemlja u kojoj se kafa pije „s nogu“, „na brzaka“. To ne znači da zaboravljamo na svoje rituale i užitke u dugotrajnom ispijanju velikih doza kafe, naprotiv, to je znak da stičemo i neke druge navike, da učimo da se i u nekoliko gutljaja i u dva minuta može uživati u dobroj kafi. Jer, espreso se tako pije, samo tako se u potpunosti može uživati u punoći njegovog ukusa.

Italija, kao zemlja u kojoj je nastala espreso kafa, još 1901. godine kada je Luiđi Bazera (posle Francuza) predstavio aparat za pripremu ove kafe, bila je startno mesto sa kojeg je espreso krenuo u uspešno osvajanje sveta.

Tokom 20. veka ova kafa je postala najpopopularniji „crni napitak“ na svetu a kako stvari stoje, otvoren joj je put i u 21. vek.

Turska, filter, irska…

Kada uopšteno govorimo o kafi, postoji više načina na koji se može pripremati, a neki od najpoznatijih su: espreso, nes kafa, irska kafa, filter kafa, turska kafa i kapućino kao način pripremanja espreso kafe.

Filter kafa je dosta slična espreso kafi, s tim što je slabija. Crna kafa (srpska, turska, domaća) razlikuje se po tome što ima talog. Instant kafa kakvu danas znamo nastala je još tridesetih godina prošlog veka.

- Pravi espreso predstavlja bazu za mnoge veoma popularne napitke kafe, kao što su – moka, kapućino, makijato. Espreso se pije iz šoljica koje obavezno moraju da budu zagrejane pre upotrebe. Jedno od pravila glasi da se u espreso ne sipa mleko iz frižidera, jer se na taj način uništava punoća ukusa i arome – rekao je Nenad.

Važno je pratiti trendove

Ovaj tridesettrogodišnji ekonomista poslednjih godinu i po dana radi kao trener barista. Sertifikat je dobio prošle godine u italijanskom gradu Breša u IIAC (Istituto Internazionale Assaggiatori Caffe).

U svet kafe ušao je 1998. godine i počeo da se bavi raznim zanimanjima u ovoj oblasti. Bio je zaposlen kao serviser uređaja, komercijalista i menadžer praćenja kvaliteta, ali nikad nije radio za šankom.

- Dobar trener barista mora na prvom mestu da bude uporan, da voli espreso i da želi da se usavršava i da napreduje. Kako za trenera, tako je i za baristu važno da ne sme da pravi pauzu sa edukacijom. Espreso konstantno evoluira i stalno se nešto novo dešava, pa je potrebno pratiti nove trendove, tehnološke i svake druge napretke. Ne mogu ni da zamislim na kom nivou će biti espreso za pet ili deset godina – rekao je Nenad.

- Espreso je stil života i način komunikacije primeren savremenom društvu u kojem ljudi nemaju vremena. Koliko god da smo okupirani poslom, teško ćemo se odreći šoljice toplog crnog napitka.

Pet šoljica je maksimalna količina espreso kafe koju smemo da popijemo u toku jednog dana – rekao nam je Nenad. Naravno, svako od nas može da popije manje ili više, u zavisnosti od metabolizma, navika i vremenskih intervala u kojima pije ovaj napitak.

- Radikalni sam pristalica espresa i pijem isključivo kratku kafu. U kafićima skoro nikad ne naručujem espreso sa mlekom.

Barmen u svetu kafe

Nakon višegodišnjeg iskustva koktel majstor David Nisić iz Kačareva odlučio je da se u potpunosti posveti kafi. Samo za čitateljke Lise otkriva mnoge tajne ovog popularnog napitka…

Svega 11 meseci bilo je dovoljno da David Nisić (29) iz Kačareva pre dve godine postane najbolji barmen u Srbiji, pobedi na takmičenju „Finlandia vodka kup“ u našoj zemlji i ode u Finsku na Svetsko takmičenje.

Prve korake ka tituli profesionalnog koktel majstora pravio je u beogradskim i pančevačkim restoranima i klubovima. Obuku za profesionalnog koktel majstora prošao je kod Raduana Hindavija, a zanat učio od brojnih kolega. Osvojio je i treće mesto na nacionalnom takmičenju u organizaciji domaćeg Udruženja barmena.

Šta sve ume jedan barista

David je ostao veran pozivu koktel majstora, a zbog brojnih obaveza ovim poslom bavi se uglavnom vikendom. Tokom nedelje radi kao trener za obuku barista u Beogradu, a kroz njegovu i školu Nenada Gardića prošlo je više od 500 polaznika.

U ovom trening centru Grand kafe budući baristi uče sve o kafi: od istorije i vrsta, načina prerade i raznih zanimljivosti, do pravljenja kafe kada polaznici sa trenerima vežbaju na aparatima za pravljenje kafe.

- Barista je osoba koja se bavi pripremanjem kafe i koja dosta zna o tome. On je upućen u pripremanje kafe, zna kako treba da izgledaju osnovni napici od kafe, šta je sve potrebno uraditi da bi pripremljena kafa bila dobra i ukusna, na koji način se servira mleko… Ljudi koji se bave ovim pozivom poznaju opremu, aparate i mlinove i na neki način šire kulturu o kafi – rekao nam je David.

Italijanska filozofija

Lisin sagovornik otkrio je i neke od tajni pripremanja kvalitetne espreso kafe, kao i kako da prepoznamo savršenu i lošu espreso kafu u lokalu u kojem smo odlučili da popijemo ovaj poznati napitak.

- Somelijeri su napravili filozofiju od vina, a Italijani od espreso kafe. Svaki korak u proizvodnji kafe veoma je važan: od branja na plantaži do serviranja šoljice kafe ispred gosta u kafiću. Tradicionalni italijanski kapućino priprema se na bazi espreso kafe sa dodatkom krema od mleka. Važno je da to ne bude pena od pregrejanog mleka, puna vazduha koju često možemo da vidimo u kafićima u Srbiji, već pravi krem od mleka koji se takođe priprema na stimeru (duvaljka za grejanje mleka). Da bi se pripremio takav krem, mleko ne sme da bude toplije od 65 stepeni – na toj temperaturi je najukusnije, a sve arome ostaju sačuvane. Veoma je bitno da nema mehurića u šoljici kafe.

Nema loše kafe, potvrdio je David i dodao da je važno da onaj ko je priprema mora da zna da iz nje izvuče sve vrednosti.

Loša i dobra kafa

- Iz tih 7 ili 8 grama koliko „ide“ u jednu šoljicu, barista mora ono najbolje da izdvoji i servira u šolju. Svaka espreso kafa mora da ima prijatan miris sveže mlevene pržene kafe i krem koji sam već spomenuo. Kafa ne treba da bude tamna i jaka. Najbolje arome ostaju u šoljici prva dva minuta, kada bi je i trebalo popiti. One se nalaze sa donje strane krema, tako da, čim se „pocepa“, arome izlaze i espreso postaje veoma gorak.

Primer loše napravljene espreso kafe David ne može lako rečima da opiše, već bi to, kako nam je rekao, najbolje mogao da objasni na nekom konkretnom primeru.

- Loš espreso nema krem, dobar ukus i aromu. Problem u ugostiteljskim objektima u Srbiji je što ljudi stavljaju dosta kafe u mlin, koja tu obično odstoji neko vreme. Život i svežina mlevene kafe traju pola sata, nakon čega gubi aromu i ukus.

U Italiji je, osim obuke i licence koju je stekao, David video i na koji se način priprema kafa u kafeterijama i kako Italijani konzumiraju ovaj napitak. Tada se uverio da se produženi espreso sa mlekom u stvari služi samo u našoj zemlji.

- Imajući u vidu ona dva minuta koliko traje život jednog espresa, Italijani ga naruče i odmah popiju. To je kafa u maloj šolji zapremine 3 cl. Ukoliko ima dodatog mleka, reč je o makijatu ili kapućinu. Nigde u svetu ne postoji produženi espreso sa mlekom, pa bih voleo kada bismo našli neki bolji izraz za ovaj srpski „izum“. Čak i ako naručujemo espreso, onda bi barem trebalo da bude u maloj šolji. U veliku ide kapućino, tradicionalno sa kremom od mleka i sa ravnom penom koja ne sme da prelazi preko vrha šolje.

Šarm i harizma koktel majstora

Karijeru u oblasti ugostiteljstva David je počeo kao barmen, a odluku da uplovi u svet kafe doneo je nakon više poziva povodom brojnih priznanja i nagrada koja je osvajao na takmičenjima u pravljenju koktela. Licencu za trenera dobio je nakon završene obuke u velikim i poznatim trening centrima u Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj, gde je prošle godine boravio mesec dana.

- Ma koliko delovali slično, ipak je reč o dva različita zanimanja. Svet kafe je veoma širok pojam, baš kao i svet koktela. Smatram da čovek može najbolje da uspe u životu ako odluči da odabere samo jedan poziv i da se na njega fokusira. Prvo sam napravio određen rezultat kada je reč o poznavanju i pravljenju koktela, pa sam, pošto mi se to učinilo zanimljivim, odlučio da „pređem“ na kafu. Shvatio sam da nisam pogrešio jer je svet kafe veoma uzbudljiv. Čovek stalno treba da uči, a ako ima želju, i upornost napredak neminovno mora da dođe.

Na takmičenjima na kojima je učestvovao žiri je obično ocenjivao ukus, miris, izgled koktela i tehniku pripreme, a šarm i šmek barmena umeju da presude. Veliki plus u poslu, rekao nam je David, predstavlja to što većina barmena vodi računa o svom izgledu.

- Nije obavezno, ali je dobro da fino izgledate jer radite sa ljudima, tako da će atraktivna osoba uvek privući pažnju i imati više gostiju nego namršteni barmen u lokalu. Koktel majstor mora da šarmira, da zrači, da bude pozitivan i da poseduje određenu harizmu.

Na „Finlandia vodka kupu“ pobedio je koktelima koje je, kao i svi takmičari, sam osmislio. Za tu priliku napravio je aperitiv „Spirit od Finland“ (kremberi votka, višnja, Grand Marnier, lajm i ceđena mandarina), long drink bio je Jubilej (mango votka, Parrot Bay ananas, sok od kruške, ceđeni lajm i blendovan kivi), dok je koktel po imenu Lejla pravio po zadatoj recepturi (hipnotik, kremberi votka, Suothern comfort i sprajt).

- Treba biti spreman i brz u situacijama kada gostu morate na osnovu njegovih afiniteta i želja na licu mesta da napravite koktel. Na takmičenjima imamo u proseku pet ili sedam minuta za pravljenje koktela, a kada imam sve sastojke ispred sebe, na privatnim žurkama, ne treba mi ni minut po koktelu.

Alkohol i kafa

Kada je reč o koktelima, rekao nam je David, u svetu i kod nas su u poslednje vreme popularni alkoholni napici sa svežim voćem, tačnije likeri u kombinaciji sa voćem. Sve traženiji su i kokteli od kafe, a najpopularniji su: kuki kofi, oranž kofi i čeri kofi.

Ono malo slobodnog vremena koje mu preostane ovaj barista najčešće posvećuje fler tendingu, posebnoj disciplini koja podrazumeva bacanje i hvatanje flaša i čaša. O tome je najviše naučio na internet stranicama posvećenim ovom sportom, a kada treba da primeni znanje u praksi, najčešće vežba na otvorenom. Jedna od neostvarenih želja mu je da učestvuje na takmičenju tog tipa. Njegova životna parola glasi: Ne možete da se premorite ako radite posao koji volite.

MAGAZIN LISA U NOVOM BROJU DONOSI:

Kako deci reći sve o “onim stvarima”

Dva lica stila – retro i eko

Ako partnera svako jutro poljubite bar jednom, živećete pet godina duže od onih koji to ne čine. Ovaj zaključak izveli su nemački psiholozi nakon velikog istraživanja koje je obuhvatilo nekoliko hiljada ispitanika različitih godina, obrazovanja, vere i rase.

Ljubljenje utiče na zdravlje pozitivno, jer u toku samo jednog francuskog poljupca s partnerom razmenimo 9 mg vode, 0,18 g organskih materija, 0,711 mg masnih materija, 0,45 mg soli. Pored toga, u svakom poljupcu ima mnogo prirodnih antibiotika, a mozak, dok se ljubimo, luči supstancu koja ublažava bol.

Takođe, osobe koje se često ljube imaju manje saobraćajnih nesreća, ređe odlaze na bolovanja, a imaju i veću platu od onih koji ne vole ovako da razmenjuju nežnost. Iako će možda skeptici odmah da odbace ovu tvrdnju, naučnici predlažu svojevrstan test: pitajte dvoje zaljubljenih da li se posle poljupca osećaju bolje. Videćete da je odgovor pozitivan, a onda taj isti eksperiment primenite i u vašoj vezi, ljubite se što više.

Poljubac nas odaje
Verovali ili ne, način na koji se ljubimo otkriva kakva je naša priroda. Naučnici s Univerzitetskog koledža Stranmilis u Belfastu otkrili su da to kako se ljubimo pokazuje kakva smo ličnost i kakav nam je karakter. Recimo, ako okrećete glavu na desnu stranu dok prilazite partnerovim usnama, to znači da ste emotivni i maštoviti. Dok su, s druge strane, oni koji u tom slučaju glavu okreću ulevo hladni i stidljivi.
– Okrećući glavu nadesno, osoba otkriva svoj levi obraz, koji kontroliše desna hemisfera mozga, a u njoj se nalazi centar za emotivnost – objašnjava dr Džulijan Grinvud s Univerziteta u Belfastu.

Gumene čizme su se ranije nosile samo po kišu i snegu, ali su ove sezone na listi omiljenih stvari svih devojaka i žena koje prate modu. Izaberite neki od modela koje vam predlažemo i pogledajte naše savete, uz pomoć kojih ćete biti neodoljive u njima od jutra do večeri.

– Nosite ih uz mini suknje ili helanke i tunike − tako će najbolje doći do izražaja. Ako ne želite da se odreknete pantalona, nogavice obavezno uvucite u čizme.

“Tigar”, 2.587 din

– Nikada ih ne obuvajte na bosu nogu. Čarape su obavezne. Ako vam je hladno, preko hulahopki možete da obujete pamučne sokne ili dokolenice.

“Tigar”, 2.587 din

– Prave se u svim aktuelnim bojama i desenima. Uz jednobojne čizme nosite desenirane ili čarape s mustrom, dok uz šarene modele najbolje idu jednobojne čarape.

“Tigar”, 2.738 din

– Zimi u čizme ubacite i krzneni uložak ili obujte vunene čarape.

“Tigar”, 2.587 din

– Ovakve čizme zahtevaju otkačen stajling, ali pazite da ne preterate – sigurno ne biste želele da izgledate kao da ste pošle na pecanje.

“Tigar”, 2.587 din

– Gumene čizme su ravne i veoma su udobne, pa ćete u njima moći da šetate ceo dan.

“Tigar”, 2.587 din

Procitajte jos:

Seksi štikle

Moda kao stil života

Kaputi za sezonu 2009/10

Cipele

Predstavljamo vam kolekciju ekskluzivnog donjeg veša kojom je Marijana prošle godine ambiciozno ušla u svet dizajna. Ne sumnjamo da će njena nova kolekcija zračiti ženstvenošću i seksepilom, jer njoj je važno, kako kaže, da žena bude primećena u svakoj prilici.

Proputovala je ceo svet i imala priliku da ponese modele raznih svetski poznatih brendova. Ipak, Marijana Mateus je oduvek želela sama da kreira ono što će obući. Iako je od 15. godine u modi, nekadašnja manekenka je tu želju tek prošle godine sebi ispunila, ušavši veoma ambiciozno u svet dizajna. U njenim kreacijama donjeg veša, kućnih haljinica, bade mantila, trenerki i čarapa sada već uživaju i mnoge naše dame.
− „Marijana Class“ kolekcija je potpuno po mom ukusu – kaže Marijana. − Međutim, dok sam je radila, prvenstveno sam mislila o tome šta nedostaje našim ženama. Osim udobnog veša u raznim bojama, uvek su nam potrebne trenerke ili nešto što možemo na brzinu da obučemo kad treba da istrčimo do frizera, na primer. Iako su od mene svi očekivali glamurozne toalete, htela sam da počnem upravo ovako – kaže.
Kad razmišlja o donjem vešu, Marijani su bitni funkcionalnost, udobnost, ali i pristupačna cena. Upravo to je osnova tekuće kolekcije, koja je prepoznatljiva po rafiniranom spoju elegancije i seksepilnosti. Svoju viziju seksepila ova kreativna dama utkala je u modele koje je dizajnirala.
− Neke žene se osećaju seksi u boksericama, a neke u providnim gaćicama. Ja sam veliki ljubitelj čipke, na primer. Ona je za mene veoma seksi, zato ćete je često primetiti na vešu i čarapama koje sam kreirala – objašnjava Marijana čiji modeli su namenjeni svim damama, bez obzira na godine, kojima je stalo da i kod kuće budu primećene.
Evo u čemu se Marijana najbolje oseća, a to je ujedno i ono što preporučuje.

Za spavanje, ali i za izlazak

Potkošulja i gaćice od pamuka u kombinaciji sa čipkom veoma su udobni, pa u njima možete i spavati. Ovakva potkošulja može se nositi i kao majica, uz džins ili ispod nekog sakoa.
Potkošulja, 840 din
Gaćice, 490 din

Udobno i atraktivno

Ovaj bade mantil izrađen je u dve varijante materijala − svileni i od poliestera, ali i u nekoliko boja (denver plava, ciklama, lila). Može se nositi uveče pred spavanje, ali i ujutru dok uživate u ispijanju prve kafe. Osim što je udoban, u njemu će se svaka žena osećati veoma privlačno.
Svileni 14.900 din
Poliester-akril 6.900 din

Mali, crni bodi

Bodi je više nego funkcionalan deo garderobe. Može se nositi ispod sakoa ili skijaške opreme, a zimi je prijatno i spavati u njemu. Svakoj ženi je kod čarapa izuzetno važna udobnost, a ove, bilo da su tanke ili grilon, gotovo da nećete ni osećati.
Bodi 1.350 din
Čarape 890 din

Neizostavno i pristupačno

Ovakvu potošulju možete nositi ispod džempera, haljine, ali i ispod neke poluraskopčane košulje. U njoj možete uveče i izaći jer joj čipka daje određenu dozu atraktivnosti. S obzirom na to da je urađena u lila, ciklama, denver plavoj i crnoj boji, lepo će izgledati u kombinaciji sa nekim džinsom, na primer. Slip gaćice su veoma udobne, pa u njima možete i spavati.
Potkošulja 890 din
Gaćice 370 din

Kako najlakše da se oporavite posle napornog radnog dana i da iz sebe izbacite sav nagomilani stres? Evo odgovora: postanite redovni posetilac sauna, kojih danas ima gotovo u svakom fitnes-centru, i uverićete se da ne postoji bolje mesto za opuštanje. Osim toga, preznojavanjem u sauni na prirodan jačate imunitet, oslobađate telo od toksina i viška tečnosti. Samo nekoliko minuta dovoljno je da vam se regeneriše koža, poboljša cirkulacija i ubrza metabolizam, a nakon određenog vremena imaćete mirniji san i veći radni elan.

Ovi razlozi su sasvim dovoljni da saunu posetite do tri puta nedeljno, ali je potrebno da se prethodno upoznate s pravilima kojih treba da se pridržavate pre, posle i tokom boravka u njoj.

- Odlazak u saunu naročito je koristan tokom hladnih meseci, kada se slabije krećemo i hranimo kalorično.

- Skinite sa sebe sav nakit pre odlaska u saunu i uklonite pirsing, ukoliko ga imate. U sauni metal postaje nepodnošljivo vruć.

- Ne idite na znojenje punog želuca! Nemojte ništa jesti barem dva sata pre odlaska u saunu.

- Pre ulaska u sunu istuširajte se hladnijom vodom i dobro se obrišite peškirom, jer se suva koža mnogo brže znoji.

- Optimalno vreme boravka u sauni je od pet do 20 minuta, s tim što se za prvi put ne preporučuje više od deset minuta jer može izazvati vrtoglavice, iscrpljenost, umor i razdražljivost.

- Pri kraju tretmana na peć u sauni sipajte malu količinu vode obogaćenu eteričnim uljima. Tako dolazi do povećanja procenta vlažnosti i intezivnijeg znojenja.

- Nakon boravka u sauni telo rashladite mlakim tušem ili plivanjem u bazenu. Preporučuje se da hlađenje traje koliko je trajalo i preznojavanje.

- Posle saune treba da pijete što više vode kako biste organizmu nadoknadili izgubljenu tečnost jer znojenjem možete izgubiti i do dva litra vanćelijske tečnosti, što može izazvati visoku dehidrataciju.

- Sauna se ne preporučuje trudnicama, osobama sa povećanim ili sniženim krvnim pritiskom, povećanom telesnom temperaturom, infekcijom kože, tuberkulozom, malignim oboljenjima, ali ni starima i maloj deci jer mogu brzo da dehidriraju.

Brzo i veoma ukusno jelo

PARFEM GOVORI svasta o osobi koja ga je odabrala. To je one whole package – nije samo miris u pitanju, to je osecaj koji taj miris okida, pitanje odabira na osnovu trenutnog osecaja, zivotne faze.

Kada neko ne menja parfem godinama, za mene to znaci da se poprilicno zaglavio, da se ne menja, ne raste. Vracanje na parfeme nije opcija, to okida secanja i zaustavlja u vremenu, tiho koci progres. Sada imam svoju novu selekciju parfema i bas me zanima kako ce se menjati.

I vec sam dosadna jer uvek pomislim koliko je neverovatno kako znalacki prave kampanje za parfeme. Vizualizacija sadrzaja boce u reklami je uvek perfektno precizna. Tako, iako mi se bezgranicno svidja kampanja za Pretty od Elizabeth Arden, jasno mi je da to nije parfem za mene. Ili, da je Stella in Two Peony moj.

Isto to sazna se jednostavno i na osnovu boce. Tako sam odmah znala da je Marc Jacobs moj parfem za hladne dane. I tako, dodjoh do dizajna bocica za parfeme, i citanja. Evo nekoliko predivnih, koje bi mogli da nose razni zanimljivi muskarci, ali bi od ovih par mom muzu odgovarao samo ovaj prvi, by Sir Paul Smith. Tako je sarmantan i vrcav, ozbiljan i duhovit, ostar i ostrouman, jednostavan, funkcionalan, samosvestan i viseslojan.

Evo i nekih drugih i drugacijih, perfektnih za neke druge muskarce koji su savrseni nekim drugim smizlama. * ^ _ ^ *

Izvor: janaorsolic

Milan Šarac, autor promotivnog, šestominutnog filma “Đavolja varoš” dobio je posebno priznanje na Međunarodnom festivalu turističkog filma u Splitu, odrzanom od 14. do 17. oktobra, saopštila je danas Radiotelevizija Srbije.

Film je rađen u produkciji RTS-a i nagrađen je, kako se navodi, za “upečatljiv i maštovit prikaz jedne legende u funkciji turizma”.
Za ovu nagradu su, pored autora Milana Šarca, zaslužni i snimatelj Jovan Marinković, kompozitor Milovan Filipović i urednik Žika Nikolić, dodaje se u saopštenju.
Od 164 filma iz 53 zemlje, 47 je nominovano za jednu od festivalskih nagrada.
Međunarodni žiri je radio u sastavu: TV i filmski stvaralac iz Hrvatske Miroslav Mahečić (predsednik), novinar i filmski kriticar iz Francuske Žorž Mišel, glavni direktor festivala Vojko Pleština, italijanski filmski publicista Valerio Provedi i filmski snimatelj i umetnicki fotograf iz Hrvatske Simo Strikoman.

Korisnicima Interneta odnedavno je na usluzi novi pretraživač, www.wowd.com koji su osmislili vrhunski stručnjaci iz Srbije, a koji omogućava da se na najbrži i najprovereniji način dođe do traženih informacija, izjavio je Tanjugu menadžer ovog servisa za našu zemlju Ben Tarabar.

Osnivač i idejni tvorac je dr Borislav Agapiev, Beograđanin koji živi i radi u Portlandu (SAD), a svetska promocija pretraživača održana je protekle nedelje, 20. oktobra, u San Francisku, u okviru konferencije “Web2.0 Summit”.
Tarabar je objasnio da je Agapiev pre tri godine u Beogradu formirao razvojni tim, sastavljen od najistaknutijih mladih inženjera i studenata iz Srbije, osvajača medalja na brojnim takmičenjima iz programiranja u zemlji i inostranstvu, koji su osmislili novi internet servis.
Pretraživač je u ranoj fazi razvoja javno testiran pre godinu dana isključivo u Srbiji i to pod imenom “Edgios”.
U osnovi, kako je naveo Tarabar, radi se o pretraživaču u realnom vremenu baziranom na tehnologiji koja se fundamentalno razlikuje od svih dosadašnjih, a omogućava korisniku da otkrije šta je u svakom momentu popularno na internetu.
“Hot list” popularnih stranica ažurira se uživo pred očima korisnika i omogućava da se u realnom vremenu otkriju najnoviji trendovi, teme i najzanimljivije stranice.
“Jedinstveni pristup koji ima Wowd, omogućava da se ono najpopularnije na Internetu odredi na osnovu stranica koje posećuju ljudi, a ne Web-roboti”, istakao je Tarabar i dodao da Wowd ima finansijsku podršku najeminentnijih Venture Capital fondova iz Silicijumske doline, DFJ i KPG.
Sedište kompanije je u gradu Palo Alto u Kaliforniji, a ima kancelarije u Portlandu i u Beogradu, s tim što se u srpskoj prestonici nalazi kompletan razvojni tim.